Nova devojka u biznisu

Imam dvadeset i pet godina.

Ne znam zašto sam odabrala ovu rečenicu za početak. Možda sam se, dok sam razmišljala šta bih to napisala, malo zamislila nad svojim životom. Napunila sam dvadeset pet pre nekoliko dana, i tada shvatila da sam pregurala četvrtinu veka. U tom trenutku izgledalo mi je kao da sam jako, jako stara. Ali onda sam podvukla crtu i videla gde sam danas a gde sam bila prošle godine, kao i gde su moji vršnjaci i prijatelji. Odjednom sam bila vrlo zadovoljna sobom.

Završila sam jedan od najtežih fakulteta u zemlji. Nisam bila najbolji student, čak vrlo prosečan: studirala sam godinu duže i imala prosek 7,9. Ništa naročito. Uvek sam se zanosila kako ću biti izuzetan student jer sam, bez lažne skromnosti, natprosečno pametna. Bila sam sigurna da ću biti sjajna i da me čeka blistava budućnos. Međutim, brzo je usledio hladan tuš. Fakultet je bio pretežak da bih se, kao u srednjoj, oslanjala na svoj supermozak, a nisam imala radne navike. Zanosila sam se poništavanjem ispita, ali me je to brzo prošlo. Srećom, inače ništa ne bih stigla. Kasnije, kada je i moja mlađa sestra upisala fakultet, studiranje je postalo veoma teško. Kako su moji roditelji radnici u unutrašnjosti, dvoje dece u prestonici na školovanju je postalo luksuz. Zbog toga sam morala da počnem da radim. I radila sam apsolutno svašta: kao kurir, sekretarica, promoterka, u kol-centru, čistila sam kancelarije i stanove, čuvala decu, peglala... Nisam mnogo birala. Na neke poslove sam putovala i po tri sata dnevno, ali nisam imala izbora. Obnovila sam jednu godinu, i doživela to kao da mi se svet srušio, ali sam se potom zainatila i sledeće godine sve nadoknadila i diplomirala. Naravno, paralelno radeći.

Danas imam osam meseci radnog iskustva u struci. Par dana nakon diplomskog sam na Infostudu pronašla oglas za posao - tražili su jednog inženjera moje struke. Kako sam odabrala noviju granu tehnike šanse da se zaposlim u Srbiji su bile ravne nuli, pa je ovo bio jedini oglas te prirode koji sam videla kod nas. I to je baš bio moj posao iz snova - malo teren malo kancelarija. Čitala sam oglas svaki dan, kao u transu... I na kraju sam dobila posao. Izabrali su baš mene, između desetina drugih. Ni danas ne znam zašto. :D

Počinjem ovaj blog prvo da pokažem ljudima da se ovakve stvari dešavaju. Snovi se ostvaruju ako dovoljno naporno radiš. Ja sam na početku sna, i trebaće još mnogo rada i iskustva da ostvarim ono što želim. Drugo, mlada sam a sada radim za veliku kompaniju, odnosno potpuno nespremna sam upala u svet biznisa. Nije ni malo lako. Svet biznisa ima svoja pravila igre koje treba znati i poštovati i zaobići. Želim da moja svakodnevna iskustva pomognu mladim devojkama (a i momcima, što da ne) koje tek počinju, kao i ja. Dakle, pisaću o danima na poslu, ukazivaću na dobre stvari i na greške koje sam napravila, pisati (mnoogo) o teškoćama poslovnog oblačenja nas vrlo mladih, i svasta još nešto. A možda ću se samo opuštati posle napornog dana. U ostalom, videćemo.

Do neke nove priče,

Žar Ptica